Preobražaj: јул 2014

среда, 30. јул 2014.

Susret (tren u oku)

Ne izdaj me oko moje
snaga budi ovog trena
dok ja tonem u zenice
što miluju me nemo...

Ne treperi
dok ja vazduh kradem
tren je kratak..
dok duša mi vrišti
iz dubine srce tuče,
dno je blizu prihvati me
ne daj danu da me proda
susret ovaj ti zakloni
plaštom snenim..

Oko moje
ovog trena jesam lopov
ne sudi mi...
vec kažnjena ja sam
sne u javu da pretočim
ne daje mi rujna zora,
zato pusti i zakrili
ovaj atom što leluja...

Utopljenik ja sam
ovog sunca sjaj...

Dobro jutro

Dobro jutro

tebi draga moja

i dobro mi opet došla !

Primi moje izvinjenje

bejah u zabludi..

verovah u bajku..

gde sreća pobedjuje tugu

u kojoj smeh briše suzu

sa kojom duša leti u nebo.

Oprosti mom neznanju..

Ne zameri mojoj veri..

Prevari me jedna zvezda

u najtamnijoj noći

vodeći me putem lažnim.

Ali evo,već sviće

nestade zvezda..

drugog nekog putnika vodi

a ja sam tu na raskršću snova

budna..

Zato želim ti dobrodošlicu

praznino

prijateljice moja

sa tobon nisam nič

sa tobom sam svoja..!

ija..

субота, 26. јул 2014.

NESTALA je

13. Јануар 2011. у 16:44

Umrla je i nestala
u jednoj suzi
odlukom nošena
bolom pokošena.

Na pravdi Boga
pred zavet poklekla
u naručju ljubavi
krivicom zagrnuta
u savest odenuta.

Nestala je
u jednom danu
u poslednjem poljupcu
duša je svela.

Morala je,
a nije htela...

Sad zemljom hodi
ljubav je pod ruku vodi
ljušturu praznu
bez suza
bez greha
životom svojim pluta
dok u mislima stiže
na kraj svakog puta.

Kakva li sam iznutra.....

....

5. Јануар 2012. у 14:13

Kažu da sam se promenila... Nisam više onakva kakva sam bila... U pravu su ljudi... Drugačija sam... Ne mislim da sam gora... Naprotiv... Bolja sam od mnogih koji mi sude... Kažu da sam drska... Nisam.. Samo ne dam da me gaze... Kažu da sam bezobrazna... Nisam... Samo udarce istom merom vraćam.... A svoje dugove uvek plaćam... I opet, ne valjam.... Kažu da sam izgubila dete u sebi... Nisam... Samo ga više ne pokazujem svima... Podigla sam zidove... Do najboljeg dela mene sada stižu samo najbolji... Ostali neka samo stoje iza zidova i pitaju se...Kakva li sam iznutra.....
NN

PAD

23. Јануар 2012. у 23:10

Padala sam ja, da…
Tome svedoče moja odrana kolena.
Ali sam ustajala, o tome vam pišem,
koliko su jaki udarci koje sam primila,
i koliko sam jaka, jer sam ipak, ustala.
Verujte, bolelo je, podmuklo žigalo,
bilo je teško pridići se,
nije uvek lako hteti da ustaneš…
Ustajala sam više puta,
ponosim se time, jer vi,
što padali niste,
ne znate lepotu ustajanja, ponovnog radjanja,
zarastanja odranih kolena.
Kad padnete, setite me se,
daću vam ruku, bez osude,
to je ruka žene, koja je padala i ustajala,
čija su kolena bolno zarastala…
Neću vam prigovoriti zbog pada,
padovi su za ljude,
ustajanje je za ovakve kao ja -
one koji zaborave odrana kolena…

Autorka: Jasmina Vujinović

U MOM SRCU SI NA SIGURNOM

Ti, tako lako napraviš haos u mojoj glavi.

Taman kad uspostavim ravnotežu, Ti mi zatreseš kanap tog dana.

Ne umem da ne mislim na tebe, ne umem da nastavim dalje,

ne umem da promenim stvari, a Ti ne umeš da me zadržiš.

I kad saberem dva i dva, Ti si uvek u debelom minusu u mojoj glavi.

A srce, tu već sasvim druga matematika važi, tu si na sigurnom.

I samo želim da ostaneš daleko, samo da te ne vidim.

Samo budi tuđi.

Znam, gradim zamak od peska.

Ne vrede bajke koje znam.

Kad zatvorim oči, uvek mi je ista bajka pod kapcima.

Izdali su me moji patuljci.

Posipali su mi šarene bombone na pogrešan put.

Ali sada ću znati bolje.

Ti patuljci te uvek dovedu natrag u moje srce,

e baš ti isti patuljci će te odatle i odvesti.

Znam, jednom ću zatvoriti oči i neću pomisliti na tebe.
NN