Искреност је већ одавно на губитку

  Вечерас ме обгрлила нека туга, стишће ме и гуши. 
Знам ја да је у људима ускрсло незадовољство 
и да се многи не сналазе у борби са самима собом, 
али не знам одговор на питање 
ДАЛ ИМ ЈЕ ЛАКШЕ КАД ПОВРЕДЕ НЕКОГ КО ИХ ВОЛИ ?
Осећам како ме носе ветрови сете 
и сапињу  неки давно прошли дани 
Осећам ту прошлост и питам се 
хоћу ли одолети тим налетима, 
јер ми посустаје и снага и воља. 
А жеља ? Однела је нада као узалудну.
Јако сам разочарана у своја очекивања, 
у своју веру у људе.
Искреност је већ одавно на губитку, то ми је јасно. 
Лицемерна завист не пушта узде, 
на челу је поворке која се гомила без смисла и реда.
Да, мисли ми делују збркано 
и знам да вечерас могу да разумем само сама себе, 
али лакше је поделити своје страхове, 
претешки су и боле ме до костију.
 Не желим да прихватим 
да се људи које знам мењају из корена...