I sLoNoVi pLaCu

I ove noci tisina je nema

belina papira vristi

reci uskovitlane

ne nelaze put..


kroz misli se provlace reci:

„I slonovi placu..“

Kad bi se bar jedna suza odvazila

da spere prazninu i procisti put.

Ali ne, osmeh je tu bez smeha

ispraca dane,docekuje noci..

Za jedan iskorak srece

previsoka cena

tri koraka nazad

iza zida.

Pretesko je ostati

kraj otvorenih vrata.

Svejedno je…

SloNoVi ipak pLaCu..

ИЗРЕЧЕНЕ МИСЛИ

Године прошле..године празне, нижу се крај мене у тихом ходу

који нечујно нестаје у неко сутра..

Осмех на лицу ..Очи без сјаја..Савршена маска за сваког..

Све лакше је носити ту кринку живота

пријања уз мене и сраста све више..

А онда тренутак слабости руши равнотежу празног живота

мења колосек и обећава…маска пуца..

Нада је ту, нуди неке нове дане..нове почетке.

Ипак, није баш све умрло у мени..још сам ту

сан нестаје..а ја се будим.

Изречене мисли упућене новој нади

стидљиво, али одлучно грабе напред.

И осећај отупео од стајања у једном месту, опет је ту.

Вера у другог човека, изгубљена некада давно

руку под руку са новом надом, креће у освајање.

Заборављени осећаји трепере у мени.

Дозивам сећање, не бих ли препознала знаке

могу ли..смем ли..веровати..надати се..волети опет..

Дрхтај од непознатог протреса ми тело као језа од страха

Јер почиње борба разума и срца..

Шта то носи неко сутра..?

Питање просто, али тако моћно, после толико

равнодушних дана.

Моћ ишчекивања буди храброст да кренем даље

у непознатом правцу..

Kad bih…

Kazu da je zivot san..

Ali da ga treba odziveti cineci ga stvarnim

Otkriti njegove tajne

Ispuniti ga kao obecanje..


Kad bih se usudila..

mozda bi to bila avantura

i zasluzena sreca za hrabrost..

Kad bih znala da uzivam..

otkrila bih i sta je to ljubav…

ili kad bih znala da se igram

mozda bih tada shvatila

koliko je dragocen i vredan..

Kad bih ga dozivela kao izazov

mozda bih znala i da se suocim sa njim…

Mozda..

Ali jedno znam

Da je zivot tragedija

Jer sam se vec odavno

uhvatila u kostac sa njim…

Znam i to

da je bogatstvo bez cene..

Zato mu se divim !

I znam kako ga treba cuvati !

ТРЕНУТАК

С времена на време
пожелим нешто само за себе,
само у једној секунди времена
искраде се жеља да видим тебе.

Мали тренутак као трептај ока
отвара оловна врата прошлости моје,
док су ми очи као стакло
над расплаканом душом
усне задрхте, као да се боје.

Осећам те под прстима,
док упијам мирис коже твоје.
Као да ту си крај мене,
у том једном тренутку
усне опет задрхте,
али сада не зато што се боје.

У тој малој секунди времена
љубим ти лице
и док осећам руке твоје у коси
пожелим да не сањам,
већ да ме стварност на рукама носи.

Али ја сам ту,
а прошлост далеко,
тренутак је прошао и однео тебе.
Оловна се врата затворише,
а ја ћу ову секунду времена
сачувати само за себе.

Као траг остаде празнина,
а било је лепо
макар на кратко,
осетити опет
мали део тебе