Preobražaj: мај 2014

петак, 30. мај 2014.

Nit koja nedostaje

14. август 2010. у 07:45

Ova noc je bila duga..preduga.Isla sam putem kojim davno prosla nisam, ne iz zelje,vec me je gonila potreba i to ona surova koja ne zna za prepreke.Kopajuci po svojoj ogoljenoj dusi,mamila sam suze olaksanja da poteku i speru prljavstinu saznanja da sam opet napravila pogresan izbor..Ali suza nema.Kopala sam dublje.Probijala sam se kroz more reci utkanih u uspomene,a one su zarile me i peckale poput kopriva koje ne oprastaju uljezu koji zaluta.Suocavajuci se sa morem slika iz proslosti, presla sam trnovit put koji ostavljao je nove oziljke na starim mestima.Ali suza nigde…ni na samom izvoru! Stojeci tako pred sobom u najdubljoj tisini, okruzena godinama kao neprohodnim planinskim vencima,svatih gde odlaze moje ne isplakane suze.Svih ovih godina negovala sam trnje prepuno kopriva, prekrivajuci svaku stazu kojom se moglo prici izvoru suza i radosti… Svice…Zaboravila sam koji je bio razlog mog nocasnjeg putovanja…Nije ni vazno,zagubio se valjda u svom onom korovu.Znam samo da mogu plakati i suvim suzama,dok ne postanu prohodne staze koje vode do svih izvora.Docekacu ja i to..

четвртак, 29. мај 2014.

Polarna svetlost

11. мај 2014. у 19:26

Kad bih imala
kao što nemam
zrno hrabrosti
da ispričam priču
koju pisale su noći budne
dok mesec im je svedok bio
a dan kumovao.

Potpisanu zavet
suzama
vrelim od želje
slatkim od strasti
blistavim od ljubavi
da pečatom overim !

Kad bih imala
kao sto nemam
bar zrno smelosti
da žigom trag ostavim
saznanjem
da duša je rodna
da klija iz dubina
zalivena poljubcima
zagrnuta osmesima.

Polarna svetlost dočekana
sanjivim očima!

Nema molitva Jadranka Kuzmanović Gavrilović.wmv

Dušo moja

https://www.youtube.com/watch?v=M2dp7XrI7zQ

Dušo moja

još pamtim veče kad sretoh tebe..

pahulje bele i prvi sneg..

nesigurnost prvih dodira i reči..

tišinu nedorečenih misli, želju i strah..

Lepotu..

lepotu nepoznatog na stazi života..

srušene barijere i početak puta..

Dušo moja

još uvek pamtim mesečev sjaj

koji se utrkuje sa lepotom tvoga pogleda

u onoj tamnoj noći..

Tvoje oči..

o..tvoje oči i neizgovorena pitanja

a odgovori u nama..leže..i ćute..i danas..

Tvoje tamne zenice

potamnele od želje..sreće..

plavetnilo se stopilo negde duboko..

i plamti …i sad…

Dušo moja

jos pamtim i zvonki smeh

kako klizi sa tvojih usana..kao med..

slasno i gipko odzvanja mi u usima

kad god mi zafavališ..u tišini..

Smej se..

Smej se onako od srca

Volela bih da znam, da srećan si..

Dušo moja

pamtiću nežni dodir tvojih nemirnih ruku

u najsvetlijoj noći..

Tvoje prste u mojoj kosi..na mom licu..

kao poljubci koji žare i pale kožu

Tvoje ruke koje obećanje daju nemo

Pamtiću…

среда, 28. мај 2014.

Preobražaj

- Izvini Mirjana, izvini molim te. Nisam te odmah shvatila, nisam pomislila ni da je to za tebe tako ozbiljno. Pa ti si stvarno prvi put vodila ljubav..To je divno. Ništa se ružno nije desilo, uživala si i imaš puno pravo na to kao žena, shvati. Nije kraj sveta što je mlađi, to ti je valjda nagrada za sve one izgubljene godine.

Iskreno je izgovorila sve što je mislila i bilo joj je žao Mirjane zbog nepravde koja joj je osakatila život, oduzimajući joj i sad možda jedinu mogućnost da okusi život. Znala je da ako sada ne prevaziđe tu prepreku u sebi, ostaće zauvek sama, bežeći od sebe i od života kao i do sada.

- Pričaj mi kakav je, kako izgleda..

Htela je da dobije na vremenu i našla je način. Mirjanina boja lica se promenila u momentu, sivilo je nestalo kada je za trentak zatvorila oči koje su zasjale čudnim sjajem

- Kako izgleda ? Visok je, za glavu je višlji od mene. Razvijen, sportski tip. Put mu je tamnija, kao da je osunčan. Oči sive, ponekad zelene, prodorne, potamne neodređeno.. Uredan, pedantan, zanimčjiv i znatiželjan, ali i odmeren u svemu. Pažljiv je i pristojan. Lako je voditi razgor sa njim o bilo čemu. A ima i prijatan, dubok muški glas. Na njemu je ipak najlepši osmeh, iskren, širok. Smeh grlen, slobodan. On je dobar čovek. Vredelo je upoznati ga.

Želela je da stavi tačku zadnjom rečenicom, ali Zorica je rešila da nastavi

- Očigledno jeste, jer si se ti promenila

- Ja ? Kako ? Zar je tako očigledno ovo što osećam ovde – spustila je otvorenu šaku na svoje grudi

- Sijaš Mirjana. Zračiš iznutra. Ti si lepa žena, ali sreća daje posebnu lepotu. Čini te srećnom samo njegovo postojanje i shvati da ti to niko ne može ni oduzeti, ni zabraniti, čak ni ti sama sebi. Možeš se otimati koliko hoćeš, ne pitaš se i ovaj put ne beži, jer nemaš zbog čega. Pusti ,kao što već jesi, neka ti se desi život, živi ga, ne propuštaj ga, dovoljno si propustila. Nikoga ne povređuješ tom vezom, ili ako ti se više sviđa, tim prijateljstvom. Pusti, pa dokle traje..(deo iz romana- Pod teretom tudjih odluka )

(