ТРЕНУТАК

С времена на време
пожелим нешто само за себе,
само у једној секунди времена
искраде се жеља да видим тебе.

Мали тренутак као трептај ока
отвара оловна врата прошлости моје,
док су ми очи као стакло
над расплаканом душом
усне задрхте, као да се боје.

Осећам те под прстима,
док упијам мирис коже твоје.
Као да ту си крај мене,
у том једном тренутку
усне опет задрхте,
али сада не зато што се боје.

У тој малој секунди времена
љубим ти лице
и док осећам руке твоје у коси
пожелим да не сањам,
већ да ме стварност на рукама носи.

Али ја сам ту,
а прошлост далеко,
тренутак је прошао и однео тебе.
Оловна се врата затворише,
а ја ћу ову секунду времена
сачувати само за себе.

Као траг остаде празнина,
а било је лепо
макар на кратко,
осетити опет
мали део тебе